праведници чују твој крик
у осмеху и смерности затурен кад си
родила Спасиоца.
И док се глас
Небесима дизао уз витлејемски свети ћувик,
као свакој мајци, и Теби предобра,
пала је суза радосница,
да ми данас славимо рождество Твог сина
загледани у Божији лик.
Слутила си,
безгрешним зачећем,
твој плод мора спасити свет,
спасити човека од човека,
у њему скрите звери,
и да ће једном векови у нама
утулити светлоплет,
вратити нас својим прапочецима
у невери.
И сад, кад човек човека
душом не препознаје,
већ га као слину,
пљуне у прашину поред лошег пута
и за своја недела нико се не покаје,
Мајко, за нас
упути молитву свом Сину:
да нас Светлошћу обасја,
јер свет ће овај у себи да залута.
14. октобра 2020.
(на Покров Пресвете Богородице)
Из збирке Месечеве очи (2022)
Нема коментара:
Постави коментар