ЈУЧЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Игра сенки

ЈУЧЕ



Наташа Иванић - Маштања луда
Јуче изгубих нешто
А шта – сазнаћу сутра
Кад не будем знао вешто
Да кријем сутоне у јутра

Јуче заборавих срећу
На трепавицама сна
И росу на свелом цвећу
Попих из чаше без дна

Јуче ме уби жудње бол
Да крадем дивљењу дах
Усамљен као без лађе мол
Све жеље претворих у прах

Воњ смрти удисах јуче
Тугу у оку своме
Тражећи мирисе као куче
Док ћутања ме не сломе

А јуче изгубих нешто
Шта – сазнаћу сутра
Кад не будем знао вешто
Да кријем сутоне у јутра

Јануар 1995.


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.