ЧЕКАЊЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Рам за слике из снова

ЧЕКАЊЕ



Како је сулудо
и како тужно
кад неког чекаш - а он не дође

а ти упорно чекаш
мада знаш да неће доћи

и већ си заборавио
кога чекаш
јер ти упорно чекаш
можда из навике само

или што неког волиш
а он не долази

или ти неко и дође
а ти си опет и опет сам.

ОБАВЕЗНО НАВЕСТИ ИЗВОР ПРЕУЗЕТОГ ТЕКСТА


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

6 коментара:

  1. Анониман1. март 2010. 22:43

    "...а ти упорно чекаш
    мада знаш да неће доћи..."

    :*( poz.-nesanica-

    ОдговориИзбриши
  2. Анђелко Заблаћански2. март 2010. 18:08

    АХ, ВЕРНА ЧИТАТЕЉКО МОЈА.
    ПОЗДРАВ, НЕСАНИЦЕ ДРАГА. И ХВАЛА ТИ.

    ОдговориИзбриши
  3. Bea7. март 2010. 11:39

    Čekam...
    čekam dok dani smenjuju
    uporno besne noći.
    Vetrove puštam da mrse mi snove,
    oluje i bure da ruše me..
    I opet stojim nema,
    bez suza, jer ni njih više nemam,
    ni za tebe, ni zakoga...
    I eto,
    na strmini, tom oštrom bregu života
    stojim i čekam,
    nekoga...

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман8. март 2010. 23:19

    Ipak ce doci...znam je.Iz cvetne baste...tu obitava.

    ОдговориИзбриши
  5. Анђелко Заблаћански9. март 2010. 21:56

    A gde je cvetna basta?
    :))

    ОдговориИзбриши
  6. Анђелко Заблаћански11. март 2010. 11:15

    bea,
    cekati nekoga
    to je vec nesto
    nigoga
    to je tuzno-smesno.

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.